Pcelarstvo za pocetnike

Celog života jurimo posao, a posao juri nas. Celog života nemamo unutrašnjeg mira, boreci se za bolje sutra, zaboravljajuci da nam je najpotrebnije bolje danas.Po ceo dan smo u brigama, brzini, razmišljanjima...Stres nas ubija našom voljom. Svesno zanemarujemo clanove porodice, svesno nam je posao bitniji od svega, svesno malo spavamo, svesno malo odmaramo. Potpuno smo zaboravili da smo poljoprivredom poceli da se bavimo tek pre desetak hiljada godina, kao rasa. Dotle smo bili slobodni, bili smo deo polja i planina, deo reka i potoka. Bilo nam je teško, ali smo bili deo prirode. I samo uz nju naša duša može biti spokojna. Ne uz automobile, kancelarije, nebodere...Ali, ko to nama da dokaže? Sve znamo, sve nam je poznato, ali i dalje radimo isto. Seticemo se mi nekada da smo grešili, ali uglavnom ce biti kasno za ispravljanje grešaka. Tada cemo imati novac, kuce, stanove, automobile... ali necemo imati sebe. Ni snage da budemo svoji. Pcele? šta hoce jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude? Kakve on ima veze sa nama? Veza je jednostavna. Pcelarenje je JEDINI nacin da spojimo nespojivo, civilizaciju i prirodu. Da se vratimo korenima. Zašto jedini? Zato što ta mirna stvorenja uce coveka da živi. Da jednostavno bude deo prirode. I ništa više. Jer, ništa mu više i ne treba. Dobar dak pred ovim uciteljima mora da kleci. Ne samo da bi iskazao svoje poštovanje, vec da bi ih pogledao u oci. Da ih vidi izbliza. Da pogleda tu neverovatnu posvecenost poslu, ali bez opterecenja i napetosti. Sve je mirno. Smireno. Umireno. Spokojno. Tiho... Tišina. O, kako nam je samo potrebna! Previše je tehnoloških zvukova oko nas. A pcelinji zuk je prava tišina. Tišina prirode koja mnogo govori. Jer, kada pcele zuje, mi uživamo. Slušamo ih, a ne cujemo ih. Slušamo ih i ucimo kako ponovo biti deo prirode. Ne morate da mi verujete. Ko bi još poverovao u bajke? Pametan covek.Da to niste, ne bi ovu knjigu ni držali u rukama. Ko ne veruje u bajke, nije dete. A ko nije dete, nije covek. Knjiga o kojoj sa radošcu pišem, a vi cete je uskoro sa više nego opravdanim ushicenjem citati, pravi je biser jednostavnog - najlepšeg pisanja o pceli i pcelarenju. Ne o pcelarstvu. Srpski jezik je mnogo lepši da bi jedno ovako plemenito zanimanje nazivao takvom tvrdom recju. Vec o pcelarenju, reci umilnoj i svetoj. Autor je rešio da vam ukrade srce i pre nego što knjigu procitate do kraja. Da vas nauci da volite prirodu. Kad procitate ovu knjigu, prvo što ce vam pasti na pamet jeste da nabavite još jednu slicnu, obimniju i kompleksniju. Ali, kada sve druge knjige budete procitali, videcete da je autor u ovoj vec sve to napisao, samo vi niste odmah razumeli. Pcelarenje je ljubav koja koristi posao da bi se ostvarila. Autor je tako napisao bukvalno sve, a u malo reci. Razloge za neke njegove tvrdnje spoznavacete polako, iz dana u dan, kako se budete družili sa pcelama. Ako budete vredni i jako se zaljubite, vec za pet godina možete znati sve što je potrebno da znate o pcelama. I nemojte odmah da mislite o ekonomicnosti pcelarenja. Ne zato što u pravoj ljubavi nema mesta za novac, jer kakva je to ljubav koja ne uzvraca, vec zato što ce to dolaziti vremenom, lagano. Nema uspešnih pcelara koji su poceli da cuvaju pcele zbog novaca. Zavolite vi prvo pcele, a kad ih zavolite, bice i novaca. A pcele su neodoljive, znam da cete ih zavoleti. Preporucujem vam samo jedan cilj, ako želite da uspete. Budite najbolji pcelar! Na kraju, želim vam isto što i autor. Napravite stazu u svom pcelinjaku. Sve ostalo ce doci samo. Dr. med. Rodoljub Živadinovic Predsednik Saveza pcelarskih organizacija Srbije